Bio2Arh

U nekoliko proteklih decenija centralni motiv i glavni socijalni, politički i projektantski faktor u planiranju budućnosti postaje održivost. Nasuprot tehnološkom razvoju i težnji da stvorimo brže, bolje, veće (ili manje, u zavisnosti od sistema vrednosti), stoji održivi razvoj – „razvoj koji zadovoljava potrebe današnjice bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“. Sve i da ostvarimo ideje života pod vodom, pod zemljom, pod svodovima ili na ogromnim visinama sa letećim automobilima, da li ćemo time rešiti probleme globalnog zagrevanja, prenaseljenosti i nedostatka resursa? Na primeru Dubaija možemo videti da se tehnologije razvijaju toliko brzo da su utopijski koncepti ostvarivi – od podvodnih hotela, do najviših oblakodera na svetu – ali da nasuprot bogatstvu i brzom razvoju stoje siromašne regije oko grada i ugrožena životna sredina zbog velike potrošnje fosilnih goriva. Dubai, kao i mnogi drugi gradovi, svedoči da se nismo pomakli od koncepta Futurame – i dalje crpimo energiju, sada iz alternativnih izvora (solarna ili energija vetra), da bismo je opet koristili kao gorivo. Da li je vreme da se naše shvatanje energije kao sredstva za kontrolisanje klimatskih uslova suštinski promeni, ili čak preokrene?

Za francuskog arhitektu Filipa Rama klima i energija su te koje diktiraju način organizacije i korišćenja prostora. Da bismo rešili nove ekološke probleme, Ram smatra da moramo proširiti oblast arhitekture na druge discipline. U svojoj praksi, Ram koristi principe prenošenja toplote za organizaciju prostorija i aktivnosti u stanu. U projektu Digestible gulf stream dve ploče različitih temperatura postavljene na različitim visinama dovode do konvekcije vazduha. Na taj način se formiraju različiti termički uslovi u prostoru. Korisnik može slobodno da se kreće i bira klimu na osnovu aktivnosti ili odevanja. Osim fizičkih, uvode se i neurološki parametri termoregulacije. Mirisni preparati – na gornjoj ploči preparat koji sadrži mentu, a na donjoj preparat koji sadrži čili – stvaraju osećaj toplote ili hladnoće. Ovim eksperimentom Ram pokazuje da prostor može biti definisan klimom, atmosferom ili gastronomijom. Arhitektura postaje posrednik između tela i okruženja.