Energija - Cigla budućnosti
Biološke i sociološke promene doneće revoluciju u shvatanju odnosa i razmene materije i energije između nas i prostora u kome živimo.
By Ana Todosijević
Bilo da su u pitanju utopije ili realni planovi, predstave gradova budućnosti uvek govore više o vremenu i društvu u kome nastaju, nego o onom koje prikazuju. Na Svetskoj izložbi u Njujorku 1939. godine, izložen je model grada budućnosti „Futurama“, na kome su predstavljeni autoputevi i asfaltirane saobraćajne petlje namenjene automobilima koje pokreću fosilna goriva. Ovaj model je predstavljao ono čemu se tada težilo – vizija budućnosti je podrazumevala napredak društva i razvoj tehnologija koji bi nam omogućio da crpimo energiju i koristimo je kao gorivo. Dostizanje ovog nivoa razvoja donelo je probleme nedostatka resursa i povećanja troškova. U nekoliko proteklih decenija centralni motiv i glavni socijalni, politički i projektantski faktor u planiranju budućnosti postaje održivost. Nasuprot tehnološkom razvoju i težnji da stvorimo brže, bolje, veće (ili manje, u zavisnosti od sistema vrednosti), stoji održivi razvoj – „razvoj koji zadovoljava potrebe današnjice bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“. Sve i da ostvarimo ideje života pod vodom, pod zemljom, pod svodovima ili na ogromnim visinama sa letećim automobilima, da li ćemo time rešiti probleme globalnog zagrevanja, prenaseljenosti i nedostatka resursa? Na primeru Dubaija možemo videti da se tehnologije razvijaju toliko brzo da su utopijski koncepti ostvarivi – od podvodnih hotela, do najviših oblakodera na svetu – ali da nasuprot bogatstvu i brzom razvoju stoje siromašne regije oko grada i ugrožena životna sredina zbog velike potrošnje fosilnih goriva. Dubai, kao i mnogi drugi gradovi, svedoči da se nismo pomakli od koncepta Futurame – i dalje crpimo energiju, sada iz alternativnih izvora (solarna ili energija vetra), da bismo je opet koristili kao gorivo. Da li je vreme da se naše shvatanje energije kao sredstva za kontrolisanje klimatskih uslova suštinski promeni, ili čak preokrene?
„Arhitektura postaje posrednik između tela i okruženja.“
Za francuskog arhitektu Filipa Rama (Philippe Rahm) klima i energija su te koje diktiraju način organizacije i korišćenja prostora. Da bismo rešili nove ekološke probleme, Ram smatra da moramo proširiti oblast arhitekture na druge discipline. U svojoj praksi, Ram koristi principe prenošenja toplote za organizaciju prostorija i aktivnosti u stanu. U projektu Digestible gulf stream, dve ploče različitih temperatura postavljene na različitim visinama dovode do konvekcije vazduha. Na taj način se formiraju različiti termički uslovi u prostoru. Korisnik može slobodno da se kreće i bira klimu na osnovu aktivnosti ili odevanja. Osim fizičkih, uvode se i neurološki parametri termoregulacije. Mirisni preparati – na gornjoj ploči preparat koji sadrži mentu, a na donjoj preparat koji sadrži čili – stvaraju osećaj toplote ili hladnoće. Ovim eksperimentom Ram pokazuje da prostor može biti definisan klimom, atmosferom ili gastronomijom. Arhitektura postaje posrednik između tela i okruženja.
Francuski dizajner Matje Lener (Mathieu Lehanneur) razmatra vezu između tela i okruženja, te odgovara na mikrookruženja koja postoje u stambenom prostoru serijom projekata. Uređaj dB beleži nivo zvuka i čim registruje određeni nivo buke počinje da emituje „beli zvuk“, zvuk koji se sastoji od svih frekvencija, te neutrališe ostale zvuke. O je uređaj koji oslobađa kiseonik tako što aktivira algu Spirulina latensis, poznatu po visokom prinosu proizvodnje kiseonika. K se aktivira kada nema dovoljno svetlosti i emituje jaku svetlost u periodu od nekoliko sekundi, čime sprečava lučenje melatonina i ublažava posledice nedostatka svetlosti, kao što su depresija i smanjenje energije i libida. Ovi uređaji rade potpuno autonomno kako bi odgovorili na potrebe našeg tela.
„Arhitektura više nije neživa, ona je definisana prema tome kako odgovara na promene u životnoj sredini, dok istovremeno predviđa promene potreba čoveka.„
Arhitektura više nije neživa, ona je definisana prema tome kako odgovara na promene u životnoj sredini, dok istovremeno predviđa promene potreba čoveka. Naše potrebe se menjaju sa tehnološkim razvojem, a pitanje je vremena kada ćemo početi svesno da menjamo naše telo. Već smo počeli da nadograđujemo sebe – setimo se da u ovome trenutku hiljade ljudi laserskom operacijom koriguje svoj vid. Arhitektura treba da poveže naše nove potrebe sa životnom sredinom i da postane njen neraskidivi deo. Projekat Breeding the future predviđa potpuno organski pristup procesu gradnje. Energija sunca bi aktivirala informacije ugrađene u živu materiju koje bi započele proces samoorganizacije. Svako bi imao lični „biološki generator“ povezan sa telom, koji bi nam omogućio da uzgajamo stvari koje su nam potrebne.
Biološke i sociološke promene doneće revoluciju u shvatanju odnosa i razmene materije i energije između nas i prostora u kome živimo. Proširivanje polja arhitekture na meteorologiju, biologiju i druge discipline podrazumevaće ne samo preuzimanje mehanizama i principa funkcionisanja ovih disciplina već i njihovo uvođenje u svakodnevni život. Umesto da se fokusiraju na maksimalnu efikasnost u upotrebi energije, arhitekte treba da prepoznaju osobine različitih vidova energije kao potencijal za organizovanje i korišćenje prostora.
English 
Serbian